Полазна тачка: фосилна структура енергетике
Енергетски систем Србије у 2024. години и даље је доминантно заснован на производњи из угља. Термоелектране на лигнит (Колубарски и Костолачки угљени басен) учествују са около 64% у укупној производњи електричне енергије, уз хидроелектране (~26%) и мали али растући удео ветро и соларних постројења (~10%). Ово чини Србију међу земљама са највишим уделом угља у производњи електричне енергије у Европи.
Постојећи угљевити капацитети — укупно преко 4.000 МВ инсталисане снаге у ТЕ „Никола Тесла", ТЕ „Морава", ТЕ „Колубара" и ТЕ „Костолац" — изграђени су претежно у периоду 1960–1980. и технички су застарели, са просечном старошћу преко 40 година. Велики број јединица данас ради у режиму принудне рационализације, са стопом доступности знатно нижом од пројектоване.
Три сценарија транзиције
Сценарио 1 — Умерена транзиција
Умерени сценарио претпоставља поштовање постојећих законских рокова за гашење постројења, без убрзања. Под овим сценаријом, последња термоелектрана на угаљ би завршила рад до 2050. године. Удео ОИЕ у производњи достиже 42% до 2030. и 65% до 2040. Потребне инвестиције у нове ОИЕ капацитете процењене су на 3,8 милијарди евра до 2030.
Сценарио 2 — Амбициозна транзиција
Амбициозни сценарио подразумева убрзање у складу са захтевима европске Зелене агенде за западни Балкан и циљевима смањења емисија CO₂ из сектора производње електричне енергије за 55% до 2030. (базна 1990. година). Последња угљевита јединица би се угасила до 2038. године. Удео ОИЕ достиже 55% до 2030. и 82% до 2040.
Сценарио 3 — Убрзана транзиција
Убрзани сценарио моделује „climate-aligned" путању усклађену са циљем 1,5°C. Комплетно гашење угљевитих постројења до 2032. године захтева масивне инвестиције у нове ОИЕ капацитете, складишне системе и прекограничне интерконекције. Удео ОИЕ превазилази 70% до 2030.
Упоредни преглед сценарија
| Параметар | Умерени | Амбициозни | Убрзани |
|---|---|---|---|
| Гашење угља | 2050. | 2038. | 2032. |
| ОИЕ удео 2030. (%) | 42 | 55 | 72 |
| Нови ОИЕ до 2030. (GW) | 4,2 | 6,1 | 8,4 |
| Потребне инвестиције (млрд €) | 3,8 | 5,6 | 7,9 |
| Смањење CO₂ до 2030. (%) | 38 | 55 | 68 |
| Број угрожених радних места | 6.200 | 11.400 | 18.600 |
Технолошки стубови транзиције
Складиштење енергије
Висок удео варијабилних ОИЕ (соларна и ветроенергетика) захтева развој флексибилних складишних система. Тренутно се у Србији не налазе комерцијална батеријска складишта повезана на преносну мрежу, али је неколико пројеката у фази студије изводљивости. Процена Waltovex-а је да ће Србија до 2030. потребовати najmanje 1,2 GWh складишног капацитета за стабилан рад система са уделом ОИЕ изнад 40%.
Пумпне хидроелектране
Постоје техничке могућности за изградњу пумпних хидроелектрана на локацијама Бајина Башта 2 и Брзећа у западној Србији, са укупним процењеним капацитетом до 1.400 МВ. Ова постројења представљају кључни елемент дугорочне стратегије балансирања, с обзиром на висок потенцијал соларних пикова преподне и недостатак производње у вечерњим часовима.
Прекогранични интерконекти
Повећање капацитета прекограничних дективних веза са суседним земљама (Хрватска, Румунија, Мађарска, Бугарска) омогућило би виши степен интеграције ОИЕ уз ефикасније управљање вишковима и мањковима. Планирано повећање интерконективних капацитета у оквиру пројекта Регионалног тржишта електричне енергије обухвата додатних 1.600 МВ до 2030.
Социјална димензија: праведна транзиција
Један од кључних изазова енергетске транзиције је управљање социјалном компонентом, нарочито у рударским подручјима Колубарског и Костолачког угљевитог басена. Процењује се да директно у угљеној вертикали ради преко 18.000 запослених, са додатних 24.000 у зависним услужним и снабдевачким делатностима.
Израда Програма праведне транзиције за ова подручја — у складу са оквиром ЕУ Фонда за праведну транзицију — представља предуслов за одрживу трансформацију без социјалних потреса. Waltovex прати израду и реализацију ових програма у оквиру аналитичке секције о енергетској транзицији.