Ветроенергетски потенцијал

Укупни процењени ветроенергетски потенцијал Србије износи 3,1 GW. Највише вредности брзина ветра забележене су у Vojvodini, Тимочкој Крајини, планинским гребенима Копаоника, Голије и Хомоља. Просечна годишња брзина ветра у оптималним зонама варира од 5,5 до 7,8 m/s на висини турбинских чворишта.

Ветроенергетика је у Србији тренутно заступљена са инсталисаним капацитетом од приближно 1.020 МВ (крај 2024), са неколико великих ветропаркова у северном делу земље и пројектима у развоју у другим регионима.

Главни ветроенергетски коридори

Банатски коридор
Равничарска зона
6,8 m/s просек
Копаоник–Голија
Планинска зона
7,4 m/s просек
Хомоље–Стара Планина
Источна зона
6,6 m/s просек
Фрушка Гора
Северозападна зона
5,9 m/s просек
Тимочка Крајина
Источна зона
6,1 m/s просек
Делиблатска пешчара
Посебна зона
5,7 m/s просек

Регионалне брзине ветра — детаљни подаци

Локација / ЗонаВисина 80m (m/s)Висина 120m (m/s)Факт. капацит. (%)Процена потенц. (МВ)
Банат — Зрењанин6,87,332680
Копаоник — гребен7,47,838420
Стара Планина — гребен7,17,536380
Фрушка Гора — врх5,96,326210
Хомољске планине6,67,031290
Делиблатска пешчара5,76,124180
Тимочка Крајина6,16,528260
Рашки крај — Голија6,97,334320

Постојећи ветропаркови

Тренутно у Србији послује неколико великих ветропаркова са укупним инсталисаним капацитетом од преко 1.000 МВ:

ВетропаркЛокацијаКапацитет (МВ)Година пуштања
Ветропарк КовачицаБанат1042015.
Ветропарк ПландиштеБанат1022016.
Ветропарк Чибук 1Банат1582020.
Ветропарк Ветропарк Чибук 2Банат1742022.
Ветропарк КривачаЦентрална Србија742021.
Ветропарк Паљев РидИсточна Србија662023.

Технолошки оквир

Модерни ветрогенератори инсталисани у Србији имају снагу од 2,5 до 5 МВ по турбини, са висином стуба у распону 100–140 m и пречником ротора 120–170 m. Ова конфигурација обезбеђује оптималне перформансе при карактеристичним брзинама ветра у равничарским и предплинским регионима.

Офшор ветроенергетика тренутно нема применљивог потенцијала у Србији с обзиром на то да земља нема излаз на море. Стога је развој искључиво оријентисан на онshore инсталације, са посебним потенцијалом за развој у планинским регионима.

Просторна ограничења и заштићене зоне

Развој ветроенергетике у Србији суочава се са значајним просторним ограничењима. Укупно 28% потенцијалних ветроенергетских зона подлеже некој форми просторног ограничења: заштићена природна добра, зоне заштите аеродрома, радарске зоне ПВО и буферске зоне поред насељених места.

Прогнозе развоја

Циљ 2025. (МВ)1.200
Циљ 2027. (МВ)1.600
Циљ 2030. (МВ)2.200
Максимални потенцијал (GW)3,1
Погледај регионалне детаље →