Методологија истраживања

Принципи аналитичког рада

Waltovex се придржава строгих стандарда истраживачког рада у области енергетике. Сви аналитички материјали производе се применом репродуктивних метода, са јасно документованим изворима и транспарентним аналитичким корацима. Наш циљ је да свако закључивање буде проверљиво и верификабилно независним страним истраживачима.

Истраживачки процес подељен је у четири фазе: прикупљање и верификација података, просторна и статистичка обрада, аналитичка интерпретација и интерна рецензија. Ниједан материјал не бива објављен без успешно завршене рецензије од стране независног аналитичара.

1. Соларна методологија

Извори података

Процена соларних потенцијала заснована је на следећим верификованим базама података:

• PVGIS 5.2 (European Commission Joint Research Centre) — сателитски мерени подаци о инсолацији на нивоу 1 km × 1 km резолуције
• NASA POWER (Prediction Of Worldwide Energy Resources) — климатолошки подаци за период 1984–2022, са дневном резолуцијом
• РХМЗ Србије — мерења приземних метеоролошких станица (38 станица на територији Србије)
• SolarAnywhere — валидација за урбане зоне са повишеном концентрацијом аеросола

Аналитичка процедура

Глобална хоризонтална инсолација (GHI) рачунска је као годишњи просек за период 2000–2022. Технички искористиви потенцијал добијен је применом GIS просторне маске која искључује: водене површине, заштићена природна подручја (категорије I-IV), урбане зоне, шуме са деклинацијом > 30° и терен са наклоном > 25° или неповољном оријентацијом (северни квадрант ±45°). Конверзионa ефикасност претпостављена је на 18% за стандардне монокристалне PV модуле.

2. Ветроенергетска методологија

Извори података

• ERA5 Reanalysis (ECMWF, 2000–2022) — атмосферски подаци о брзини и правцу ветра на висинама 10, 50, 100 и 150 м
• РХМЗ аненометарска мерења — статионарна мерења на 18 метеоролошких станица са измереним висинама стуба
• WindPRO / OpenWind — численичко моделовање ветра применом мезоскалних атмосферских модела

Аналитичка процедура

Брзине ветра екстраполоване су на висину 100 м (стандардна висина ступца ветрогенератора) применом логаритамског профила брзине и параметра хапавости подлоге (z₀). Средња годишња брзина ветра израчунята за сваку 500 м × 500 м ћелију. Капацитивни фактор ветрогенератора процењен је применом кривуља снаге референтне турбине (Vestas V150-4.5 MW). Искључене зоне идентичне соларном приступу, уз додатно искључење зона унутар 700 м од стамбених насеља.

3. Хидроенергетска методологија

Извори података

• Републичка дирекција за воде — хидролошки подаци о протоцима за период 1980–2022. (174 хидролошке станице)
• Просторни план РС 2021–2035. — идентификоване локације за мале хидроелектране
• ЈП „Србијаводе" — техничка документација о водним потенцијалима
• Студије водног потенцијала (Институт за водопривреду „Јарослав Черни")

Аналитичка процедура

Хидроенергетски потенцијал сваке локације израчунат је применом формуле P = ρ·g·Q·H·η, где је Q просечни проток (м³/с), H пад воде (м) и η ефикасност агрегата (0,82). Подаци су нормализовани за сушну годину (Qmin) и просечну годину (Qsrednje) ради добијања реалистичних оцена производних капацитета.

4. Квалитативна и регулаторна анализа

Анализе регулаторног оквира и инвестиционих трендова спроводе се применом анализе докумената, упоредним методом и полуструктурисаним интервјуима са актерима у сектору. Сви цитирани правни акти проверавани су на службеним веб-локацијама и у „Службеном гласнику Републике Србије". Инвестициони подаци верификовани из јавно доступних годишњих извештаја, саопштења АЕРС-а и Министарства рударства и енергетике.

5. Ограничења методологије