Инвестициони пејзаж ОИЕ у Србији
Инвестициони сектор обновљивих извора енергије у Србији значајно је ојачан у периоду 2019–2024. године. Укупна улагања у соларне, ветро и хидроенергетске пројекте процењена су на близу 2,4 милијарде евра у том периоду, уз убрзање које је нарочито изражено у 2022. и 2023. години, следом доношења новог Закона о обновљивим изворима енергије и успостављања система тендера за доделу подстицаја.
Страни инвеститори чине преко 68% укупних улагања, при чему предњаче компаније из Европске уније — претежно из Аустрије, Француске, Аустрије, Норвешке и Чешке — затим из Уједињеног Арапског Емирата и Кине. Домаћи инвеститори углавном учествују у мањим пројектима испод 10 МВ инсталисане снаге.
Структура инвестиција по типу ОИЕ (2019–2024.)
| Тип ОИЕ | Укупне инвестиције (млн €) | Удео (%) | Број пројеката | Просечна величина пројекта (МВ) |
|---|---|---|---|---|
| Соларна енергија | 1.340 | 55,8% | 214 | 6,3 |
| Ветроенергетика | 810 | 33,8% | 12 | 67,5 |
| Мале хидроелектране | 180 | 7,5% | 47 | 3,8 |
| Биомаса и биогас | 70 | 2,9% | 18 | 3,9 |
| Укупно | 2.400 | 100% | 291 | — |
Кључни финансијски механизми
Feed-in премија и тендери
Систем feed-in тарифа замењен је системом тржишних премија (feed-in премијом) 2021. године, када је донет нови Закон о коришћењу обновљивих извора енергије. Премија се додељује путем јавних тендера које расписује АЕРС, а за пројекте снаге изнад 500 kW. Нижи прагови важе за мала постројења са посебним режимом интеграције у мрежу.
Уговори о откупу електричне енергије (PPA)
Тржиште PPA уговора у Србији релативно је младо, али бележи динамичан раст. Прве корпоративне PPA трансакције (C-PPA) реализоване су у 2022. и 2023. години, са великим потрошачима електричне енергије (индустрија, велике малопродајне компаније) који куповином зелене енергије испуњавају ESG обавезе.
Европски зелени фондови
Србија, као чланица Енергетске заједнице у процесу европских интеграција, приступа инструментима западнобалканске Зелене агенде, финансираним претежно кроз западнобалкански инвестициони оквир (WBIF) и Инвестициони план за Западни Балкан. Током 2023. и 2024. одобрено је преко 380 милиона евра у грантовима и повољним кредитима за зелену транзицију.
Земље порекла страних инвестиција
Прогноза инвестиција 2025–2030.
На основу тренутних трендова, усвојених националних циљева у ОИЕ и прогнозираног регулаторног развоја, процењујемо да ће укупне инвестиције у обновљиве изворе у Србији у периоду 2025–2030. достићи 3,8 до 5,2 милијарде евра, у зависности од три сценарија:
| Сценарио | Инвестиције 2025–2030 (млрд €) | Нови ОИЕ капацитет (GW) | Удео ОИЕ 2030 (%) |
|---|---|---|---|
| Умерени сценарио | 3,8 | 4,2 | 36 |
| Амбициозни сценарио | 4,6 | 5,8 | 42 |
| Убрзани сценарио | 5,2 | 7,1 | 48 |
Изазови за инвестициони амбијент
Упркос позитивним трендовима, инвестициони амбијент у Србији суочава се са неколико структурних изазова. Дуги административни поступци за добијање грађевинских и енергетских дозвола (просечно 24–36 месеци) представљају значајну препреку за убрзање развоја пројеката. Ограничен капацитет преносне мреже у регионима с највишим потенцијалом — нарочито у Банату и Шумадијском округу — успорава прикључење нових постројења. Поред тога, нестабилност девизног курса и ограничена домаћа финансијска тржишта отежавају финансирање мањих домаћих пројеката.