Приступ регионалној анализи
Waltovex примењује вишекритеријумски аналитички приступ у процени регионалних потенцијала обновљивих извора енергије. Сваки регион оцењен је у три димензије: природни ресурсни потенцијал, мрежна инфраструктура и регулаторно-административна спремност за развој пројеката.
Природни потенцијал заснован је на мерењима РХМЗ-а, сателитским подацима и просторним моделима. Мрежна инфраструктура анализирана је на основу технических података оператора система (ЈП ЕМС и ЕДС дистрибутери). Административна спремност одређена је на основу просечног трајања поступка издавања грађевинских и енергетских дозвола по регионима.
Регионална подела
Анализа покрива 7 статистичких региона (NUTS 2) и 25 управних округа (NUTS 3). За потребе енергетске анализе, регионе групишемо у три географске зоне са различитом структуром ресурсног потенцијала.
| Регион | Доминантни ОИЕ | Соларни GHI | Ветар (м/с просек) | Хидро потенцијал | Укупна оцена |
|---|---|---|---|---|---|
| Vojvodina (север) | Ветар, Соларна | 1.450–1.520 | 5,8–6,4 | Низак | Висок |
| Београдски регион | Соларна | 1.520–1.580 | 3,8–4,5 | Умерен | Умерен |
| Шумадија и Зап. Србија | Соларна, Хидро | 1.540–1.620 | 3,5–4,8 | Висок | Веома висок |
| Јужна и Источна Србија | Соларна | 1.600–1.678 | 3,2–4,2 | Умерен | Висок |
Зона I — Панонска равница (Војводина)
北 равнички терен Vojvodine карактерише најповољнији ветроенергетски потенцијал у Србији. Просечна брзина ветра на висини 100 м износи 5,8–6,4 м/с у Банату и 5,2–5,8 м/с у Бачкој, чинећи овај регион примарном локацијом за развој ветропаркова. Веома важан фактор је и релативно ниска густа населeности пољопривредног земљишта, које чини преко 80% површине регије.
Соларни потенцијал је умерен у поређењу са јужним регионима, али велика расположива равничарска површина омогућава реализацију великих соларних фарми са ниским трошковима изградње инфраструктуре.
Зона II — Централна Србија
Централна Србија — Шумадија, Западна Моравска долина и Поморавље — комбинује добар соларни потенцијал са значајним хидроенергетским ресурсима. Сложена рељефна структура, са наизменичним долинама и брдским гребенима, погодује развоју малих хидроелектрана на бројним водотоковима притокама Западне и Велике Мораве.
Шумадијски округ бележи преко 1.575 kWh/m² просечне инсолације уз релативно развијену мрежну инфраструктуру, чинећи га погодним за средње и велике соларне паркове.
Зона III — Јужна Србија
Јужна Србија, са Нишавским, Пчињским и Јабланичким округом, бележи највиши соларни потенцијал у земљи, са просечном инсолацијом до 1.678 kWh/m². Клима са израженим средоземним утицајем, дуге сунчане периоде и низак степен облачности у летњем периоду стварају оптималне услове за ефикасну производњу соларне електричне енергије.
Истовремено, западни делови ове зоне — Рашки и Моравички округ — располажу значајним хидроенергетским ресурсима, са сливовима Рашке, Студенице и Ибра.